Još jedno novo svitanje. Jutro. Radni dan.
Odlažeš alarm navijen unapred spreman za odlaganje.
Ne ustaje ti se.
Nisi spremna za još jedno jutro koje počinje jurnjavom. A znaš da moraš, nema ko drugi?
Deca moraju da jedu.
Moraju u školu.
Ti na posao.
Umivaš se i ne dopada ti se pogled žene iz ogledala. Vidiš da nije srećna. Vidiš da je tužna i usamljena. Vidiš da ne može dalje ovako.
Čini ti se da više ne znaš kako da joj se nasmeješ. I raduješ. Zaboravila si.
Uspevaš da ishendluješ još jedno haotično jutro. Stižeš na posao. Shvataš da nisi doručkovala. Neka, još bolje, konačno ćeš možda izgubiti koji kilogram. Obliva te osećaj kratkoročnog raspoloženja.
Koji nestaje vrlo brzo jer tu je šef koji stalno uleće i traži nove zahteve. Kao da posla već nije preko glave. Ali moraš da ćutiš, jer treba ti posao.
Na prvoj, jedva dočekanoj pauzi izlećeš po dozu energije. Izbor je jadan, jer si u prodavnici. Razmišljaš šta da pojedeš samo da preguraš ostatak radnog vremena, ne pomišljaš o biranju zdravije hrane…
Po automatizmu biraš u rafovima gde su slatkiši ili pekara.
Kasniš kući, konačno na vreme za ručak sa njima, bez nervoze, vriske, i ustajanja sto puta od stola da doneseš nešto.
Zaboravila si kako ručak u miru i bez žurbe izgleda.
Jedeš često nesvesno i bez osećaja šta si zapravo pojela i koliko, slušajući muža kako mu je izgledao dan, decu koja mrljave po tanjiru jer im je pažnja usmerena na konstantno guranje i zadirkivanje…
Još malo pritiska i stresa se taloži u tebi.
Dok raspremaš sudove i nakupljeni nered po kući, prolazi na desetine misli koliko je posla ostalo. Pranje veša, peglanje, ribanje kupatila, a o sobama u koje je pala bomba nereda, ne smeš ni da misliš.
Vreme curi, već stižu pitanja Šta ćemo za večeru. Još malo stresa, jer shvataš da si danas sa decom provela svega pola h, i to dok ste ručali. Grize te savest jer ne možeš više.
MORAŠ da biraš između obaveza i vremena u miru za čitanje priče. Ako izabereš vreme sa decom, shvataš da isti stres prenosiš u novi dan.
Počinje glava da kuca kao što otkucava sat.
A gde je tuširanje, pranje masne kose i priprema odeće za novi radni dan?
On koji pita Hoćeš da pogledamo neki film zajedno?
Izabereš čitanje priče jer i oni tebi nedostaju.
Ušuškavaš ih i sedaš u dnevnu sobu.
Prilično otupela od celodnevnog stresa i spoznaje da će i sutrašnji dan izgledati identično. Ili još gore, ko zna.
Uzimaš telefon.
Krećeš da skroluješ.
Samo još ovo.
Samo još ono.
Tamo je lepo. Svuda oko sebe vidiš srećna lica.
Srećne ljude. Ispunjene. Zgodne i mršave. Pa lako je njima.
Novo osećanje promašenosti i nezadovoljstva stupa na scenu.
Moj život nikad neće biti takav.
Ja nikad više neću biti ona stara.
Ustaješ, ulaziš u ostavu u potrazi za zadovoljstvom, bar da na kratko skreneš misli sa nezadovoljstva, otvaraš frižider, uzimaš po defaultu neku hranu. Nije važno više ni koju.
Sedaš, uzimaš telefon, nastavljaš tamo gde si stala, i jedeš. Sada je podnošljivije gledati tuđu sreću. Vreme nastavlja da teče.
Podižeš pogled i shvataš da je prošlo 45 minuta od kad si sela da jedeš…
Bacaš pogled na tanjir.
Šok.
Stomak potvrđuje.
Mozak takođe.
Ponovo nisi uspela.
Odlaziš u krevet duboko razočarana sobom. Svojim lošim karakterom, svojim trenutnim stanjem, svojim izgledom, svojim ponašanjem.
Najčešće zaspiš sa osećajem krivice, griže savesti a ponekad, ređe, sa osećajem da će sutra biti nešto drugačije.
Iako, u dubini duše znaš da neće biti jer nećeš poslušati sebe i promeniti nešto.
Zvuči poznato?
Znam da jeste.
I ja sam živela tako.
Sve dok nisam shvatila da dublje i dalje ne mogu.
I da je DOSTA.
Sada, iz ove perpektive mi je žao što sam čekala, nadala se da će neko doći i pomoći, ali sam u dubini duše znala da niko drugi umesto mene ne može i neće promeniti nezadovoljstvo koje sam nakupila u svom životu. Morala sam ja. Prihvatanje odgovornosti je bila prva stvar koju sam uradila i bez koje ne bi bilo nijednog narednog koraka.
Ako želiš da počneš iz početka, izgradiš čvrste temelje za rešavanje problema sa hranom i viškom kilograma, kao i situacijama prejedanja, imaš priliku da sve informacije dobiješ na jednom mestu, kroz online program Veliki Izazov.
